Za glumicu iz Kotora Lidiju Kordić, koju je šira televizijska publika upoznala u drugoj sezoni serije “Močvara”, sada je već čuo ceo svet. U kratkoj karijeri imala je ostvarenja na Kanskom i Venecijanskom filmskom festivalu, a nedavno se iz Berlina vratila s nagradom Zvezda u usponu. Prošla godina je bila njena jer smo je gledali u filmu “Diva Futura”, u kom je ostvarila ulogu mađarsko-italijanske porno-zvezde i političarke Ilone Štaler, poznatije kao Ćićolina, seriji “Ataturk” i domaćem ostvarenju “Volja sinovljeva”, o čemu mlada crnogorska umetnica govori za TV Ekran.
Kakve utiske nosite iz Berlina?
– Tek se polako sležu, ali i dalje nemam osećaj da je to bilo stvarno. Osećam samo ogromnu zahvalnost i sreću, i kad god pogledam slike iz Berlina, bude mi lakše jer znam da se ipak desilo.
Laska li vam nagrada Zvezda u usponu?
– Naravno da laska, mislim da su nam svima potrebne potvrde i nagrade jer ovaj poziv zahteva potpunu posvećenost, a čovek se lako izgubi u samokritičnosti ili teži ka nekoj perfekciji, a da ne vidi da je nešto već dobro i dovoljno. Meni je mnogo značilo i znači mi, i trudim se da malo osvestim sve to sebi u glavi. Trebaće vremena, ali polako.
Kako je izgledao taj program i koga ste imali prilike da upoznate?
– Program je bio vrlo intenzivan i ispunjen, nismo stali ta četiri dana. Imala sam priliku da upoznam veliki broj kasting direktora iz celog sveta koji svake godine dolaze u Berlin da bi upoznali zvezde u usponu i to je ogromna čast i zadovoljstvo, jer nisam sigurna da li bih ikada imala priliku da se tako nešto desi. Zato ponavljam – prezahvalna sam.
Razmišljate li kako će se dalje razvijati vaša karijera?
– Ne razmišljam previše, volim da sanjarim – to uvek kažem, nadam se da ću nastaviti da radim, a krajnja destinacija mi nije bitna.
Za kratko vreme ste odigrali veliki broj uloga pred kamerom. Je li vam neka označila prekretnicu u karijeri?
– Definitivno mi je međunarodna prekretnica “Diva Futura”, jer od samog kastinga pa sve do nagrade u Berlinu – za sve to je kriva “Diva”. Mnogo volim taj film, taj proces i celu ekipu, i hvala im za ovakvu šansu i prelepu saradnju.
Tu ste maestralno odigrali ulogu Ilone Štaler, poznatije kao Ćićolina. Koliko vam je bilo izazovno da uđete u tako kompleksan lik i izađete iz svoje zone komfora?
– U početku sam se plašila kako će to sve da izgleda, kako ćemo postaviti određene granice i da li se one uopšte mogu postaviti. Međutim, vrlo brzo sam shvatila da je apsolutno sve sigurna zona i da potpuno rasterećeno mogu da kažem šta mislim. Nemam eksplicitnih scena u filmu i to mi je dosta pomoglo da potpuno uživam u ovom snimanju, transformacijama, istraživanju i pripremama. Bilo je veoma izazovno jer je osoba stvarna i ceo svet je zna, ali ja sam napravila svoju verziju Ilone i nadam se da sam donela dobru odluku.
Da li ste imali priliku da je upoznate?
– Nisam, nažalost, ali smo svi upoznali Evu Henger i Deboru Atanasio, koje su nam davale odgovore na sva moguća pitanja tokom procesa.
Zanimljivo je da ste dobili priliku da igrate na mnogim stranim jezicima. Koliko ih govorite i kako se spremate za kasting kad ne govorite taj jezik?
– Obožavam jezike. Učila sam italijanski u osnovnoj školi, ali ga ne govorim dobro jer nisam imala praksu. Ipak, nije mi bilo uopšte teško da se vratim i naučim tekst za snimanje. Govorim i španski, pored engleskog, ali i njega sam sama učila, pa sigurno nije na najboljem nivou. Snimala sam u Turskoj na bugarskom i francuskom, kao i kasting na turskom, a to su jezici koje nikako ne znam. Ukoliko postoji ljubav koju imam prema jezicima, onda nije teško. Uvek sam sebi govorila da nemam šta da izgubim. Probam, potrudim se, pa šta bude. U mojoj glavi strani jezici nisu nepremostiv problem, zato se uvek radujem novom izazovu.
Gledali smo vas i u seriji “Ataturk”. Kakve uspomene nosite sa snimanja, gde ste radili sa kolegom Darkom Perićem?
– Darko je divan i za to kratko vreme smo se baš lepo družili. Koliko se sećam, mislim da smo otac i ćerka bili čak jedan ceo dan, ali nastavili smo da se povremeno čujemo. Snimanje je bilo veoma lepo, tada sam prvi put videla kako se radi s tri kamere i 700 statista.
Imali ste divnu epizodu Hajdučice u “Volji sinovljevoj” i sjajnu transformaciju. Da li će ona dobiti više prostora u seriji?
– Hajdučica je moja ljubav. Ne mogu da opišem sreću koju sam osetila kad sam dobila tu ulogu, jer sam odlepila čitajući “Volju sinovljevu”. To mi je jedan od najdražih procesa dosad, mnogo se radujem seriji jer skoro svaki lik ima više prostora u njoj. Sigurna sam da će vam se svideti.
Koliko su vam studije i život u Sarajevu promenili pogled na život i generalno na profesiju? Šta ste tamo naučili?
– Naučila sam da se borim, pre svega sa sobom, pa onda i s profesijom. Ljudi dosta potcenjuju studije glume i time greše. Meni je vreme provedeno u Sarajevu, ne samo na Akademiji, pomoglo da se snalazim u životu. Tu sam naučila, i još učim, najviše o sebi. Volim Sarajevo i zauvek će imati VIP mesto u mom srcu.
Kako vas je prihvatio Beograd?
– Beograd me uvek lepo dočeka i presrećna sam kad god imam priliku da radim u njemu. Nadam se da ću uskoro opet moći da se vratim.
Koja je vaša glavna umetnička filozofija?
– Nisam razmišljala o tome – baci se, pa šta bude (smeh).
Šta je za vas gluma?
– Prostor da promenim bar jednu tačkicu u svom životu i u životima drugih ljudi, kao što su meni mnogi veliki glumci i glumice promenili.
S obzirom na to da nemate tipično radno vreme, da li vam to olakšava ili otežava život?
– Ovaj poziv je san, zadovoljstvo i privilegija, i čini nam život kvalitetnijim – bilo da smo akteri ili publika. Tako da ni u kom slučaju ne mogu da kažem da mi otežava život, jer to nije realno.
Kakvi su vam planovi do kraja godine?
– Trenutno radim na novoj predstavi “Sadila sam cveklu” u Sarajevskom ratnom teatru i proces je predivan. Premijeru očekujemo u aprilu.
