Legenda kaže da je jednoga dana knez Petar Muromski video ognjenog zmaja koji se, pretvorivši se u čoveka, udvarao supruzi njegovog brata, Pavla. Želeći da tome stane na put, Petar je skočio na njega i ubio ga jednim potezom ruke. Međutim, u tom trenutku se zmajeva krv razlila po Petrovom telu, i tu su krenule njegove nedaće.
Petar se od nepoznate bolesti lečio dugo i bezuspešno. Na nagovor svojih prijatelja, on odlučuje da se za pomoć obrati devojci Fevroniji, za koju su svi verovali da će ga izlečiti. Petar je bio spreman da plati koliko god bi ona tražila, ali je Fevronija imala drugačiji uslov – da se oženi njom čim stane na noge.
Petar se zbog Fevronije (ponovo) našao na “ispitu života”
Vrlo brzo knez je počeo da se oporavlja i tek što je potpuno ozdravio, odlučuje da svoje obećanje povuče. Kao za inat, bolest koju je izlečila Fevronija počela je da se vraća, a Petar – da ponovo gubi tlo pod nogama. Shvativši da je pogrešio što nije ispunio obećanje, knez ipak odlučuje da se oženi devojkom koja mu je pomogla.
Ali, priča se tu ne završava. Naprotiv – tek počinje. Nakon smrti kneza Pavla, Petar je trebalo da stane na presto Muroma, ali lokalno plemićko društvo odbija da prihvati činjenicu da je buduća knjeginja obična devojka sa sela. Petru se postavlja ultimatum života: ili on napušta Fevroniju i postaje vladar, ili napušta Murom.
Ovoga puta Petar bira pametnije
Poučen pređašnjim iskustvom, Petar bira da ostane uz svoju suprugu i oni zajedno napuštaju grad. Nakon njihovog odlaska, Murom postaje borbeno polje boljara koji počinju međusobno da se vode rat za prevlast. Sukobi ne jenjavaju mesecima i plemići odlučuju da se Petru, zarad višeg cilja, ipak mora pružiti šansa.
Ubrzo se knez vraća u Murom zajedno sa Fevronijom, i tu nastupa mir. Njih dvoje svojom posvećenošću i čineći dobro, pokazuju da je poverenje bilo opravdano, i plemićko društvo i narod polako uviđaju da je procena koja je prethodno doneta po pitanju bračnog para bila krajnje pogrešna.
Zauvek zajedno, čak i nakon smrti
U ljubavi i harmoniji Petar i Fevronija živeli su dugo godina, a kada su pozne godine pokucale na njihova vrata, dogovorili su se da se oboje povuku u manastir. Tada su, u duhu pravoslavlja, oni uzeli i sveta imena David i Jefrosinija, i zavetovali se na večnu ljubav jedno drugome i zajedništvo čak i nakon smrti. Dogovorili su se da umru istog dana i da budu sahranjeni u istom kovčegu, kako se ni posle smrti ne bi razdvajali.
Nažalost, njihova poslednja želja nije uslišena, premda su ljudi verovali da ne priliči da se monasi sahrane u istom grobu. Budući svecima, njihova tela prenošena su iz hrama u hram ponaosob, ali su je dvaput nekim čudom našla u istoj svetinji. Tada je odlučeno da bi ipak trebalo učiniti onako kako su tražili za života, i sahraniti ih zajedno.
Inače, dan Svetog Petra i Fevronije proslavlja se 8. jula, kao dan porodice, ljubavi i vernosti.
Izvor: ( www.alo.rs / Ibna.rs )