Srpska princeza Jelena Karađorđević, ćerke kralja Petra I Karađorđevića, rodila je poslednjeg Romanova u carskoj Rusiji.
Princeza Jelena, koja je u Rusiji poznatija kao knekinja Jelena Petrovna, velikim delom zaboravljena je i u srpskoj i u ruskoj javnosti. Ona se 1911. godine udala za kneza Jovana Konstantinoviča Romanova, koji je bio jedna od značajnih ličnosti iz dinastije Romanov.
Jelena Karađorđević je stigla u Rusiju kao snaha udata za kneza iz imperatorske porodice u avgustu 1911, a u decembru 1918. godine bila je prinuđena da je napusti pod pritiskom sovjetske vlasti. Brak je mogao biti politički, a ispostavilo se da je bio iz ljubavi.
Jelena Karađorđević je bila obrazovana, hrabra, vrlo požrtvovana kako prema Srbiji i interesima Srbije, tako i prema svojoj novoj domovini Rusiji.
Kao milosrdna sestra u Petrogradu bila je veoma angažovana oko tzv. Srpskog komiteta, koji je pomagao Srbiji u Prvom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu. Ona je veoma doprinela predstavljanju Srbije ruskom društvu i mnogo je radila na upoznavanju visokog ruskog društva sa Srbijom i interesima Srbije. Bila je izuzetno aktivna i uspela je da za to relativno kratko vreme, koliko je bila u Petrogradu, od 1911. do 1918. godine, učini mnogo za zbližavanje i jačanje rusko-srpskih odnosa.
Biografija Jelene Karađorđević je zapravo jedna tragična priča.
Rodila se 1884. godine u izgnanstvu u Crnoj Gori u Rijeci Crnojevića i živela jedno vreme u Švajcarskoj, gde je živeo i njen otac Petar Karađorđević. Udala se 1911. godine i odmah je svojim životom i životom svoje porodice ušla u jednu veliku istorijsku dramu i iz te istorijske drame izašla sa jednom vrlo tužnom sudbinom.
Pratila je svoga muža (u izgnanstvu) do Alapajevska, u današnjoj Sverdlovskoj oblasti, blizu Jekaterinburga, gde je on bio ubijen zajedno sa više kneževa dinastije Romanov.
Bila je zatvorena u Jekaterinburgu, potom je bila nekoliko meseci u zatvoru u Permu, a zatim i u Moskvi – u zatvoru u Kremlju, da bi na kraju posredovanjem srpske misije u Rusiji, pre svega poslanika Miroslava Spalajkovića, srpskih oficira i norveške misije, koja je zastupala interese Srbije, uspela da izađe iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza i da se nastani u Švedskoj.
Međutim, tu nije dugo ostala. Sa sinom Vsevoldom i ćerkom Jekaterinom otišla je u London, gde su se njena deca obrazovala na Oksfordu. Tragično je bilo to što kneginja Jelena Petrovna nije znala da je njen muž, koga je ona jako volela, dva meseca pre toga već bio ubijen. Ona je mislila da je knez Jovan Konstantinovič uspeo da pobegne iz Alapajevska, da se prebaci u Evropu ili Ameriku, i da je tamo čeka. Upravo ta nada joj je pomogla da prebrodi sva iskušenja zatvora i zatočeništva.
Živela je u Londonu uglavnom u hotelima. Na kraju, umrla je u Francuskoj, na neki način zaboravljena od svih, i sahranjena je u Nici. Do kraja svog života živela je u hotelima. Rešila je da ne gradi dom u koji nikada neće doći njen muž i otac njene dece – Jovan Konstantinovič. Umrla je u oktobru 1962. na jugu Francuske, ne videvši svoju Srbiju.
Njen suprug, knez Jovan Konstantinovič Romanov, bio je sin velikog kneza Konstantina Konstantinoviča Romanova i velike kneginje Elizabete Mavrikijevne.
Brutalno je ubijen u Alapajevsku od strane boljševika 18. jula 1918, dan nakon pogubljenja ruskog cara Nikolaja II i carske porodice u Jekaterinburgu.
(Kurir.rs/ Sputnjik/ M.F.)
Premijera filma “Što se bore misli moje”
