– Obožavam praznike. U tom periodu preuzimam ulogu kućne šefice. Tada imam više vremena za pripremu hrane. Uživam u pripremi porodičnog ručka, oblikovanju božićne česnice, i farbanju jaja. To je za nas praznična atmosfera u porodici. Praznici za nas znače okupljanje, smijeh, radost i druženje. To je suština života za mene, bez obzira da li smo mali ili veliki porodični krug, ljubav i uživanje su najbitniji – rekla je Dea, koja se u porodičnom domu ističe kao glavna u farbanju jaja dok se njena majka Nena bavi dekoracijom.

– Mislim da bi ona sada opet izvadila jelku i okitila je u uskršnjem elementu. Ja volim da dekorišem, ali ona baš voli. Ja volim da farbam jaja, sada ponovo nakon što mi se ruka oporavila od nezgode, pa mi je još interesantnije. Ali kada je dekoracija kuće u pitanju, to ne bi Nena dozvolila za dva života da neko drugi radi. Tu je ona broj jedan, osmehom koji odzvanja priča voditeljke koja se svake godine pričesti.

– S obzirom na to da pre praznika postim, do Uskrsa uglavnom jedem ribu i posna jela te istražujem nove recepte. Moja porodica njeguje tradiciju domaće hrane, pa se za Vaskrs na stolu obavezno nađe jagnjetina. Volim pripremati topli obrok za sve nas i biti uživanje je kada svi zajedno uživamo u njemu. To me ispunjava.

– Takmičenje u tucanju jajima je obavezan dio praznične zabave za mene. I dalje uživam biti dio tog takmičenja i zadržati dječji duh, iako jesam u četvrtoj deceniji svog života.

– Uvek se traži neka nova ideja. Uvek mora da bude neki zeka, uvek se komšijskoj deci nose jaja i čokolade i ostalo. Mislim da se svi iz ulaza zgrade tada najviše družimo.

– Jedina osoba koja meni uvek nedostaje, na svaki praznik, je moj deka. Njega se uvek setim i njemu uvek ostavim jedno jaje za Uskrs ili jedno parče česnice kada je Božić. Čini mi se da, kako godine prolaze, mi je sve teže što nije tu jer bih mu sad svašta nešto rekla. I rekla i popričala, jer kako si stariji tako imaš više tema da podeliš sa nekim svojim. On mi je uvek najlepša uspomena za svaki praznik. Pamtim svaki događaj sa njim, a zaista smo imali fantastične zajedničke trenutke.

– Dea i njena porodica ne preskaču ni darivanje dece u komšiluku. Uvijek se trudi da pronađe nešto novo i kreativno za svu tu djecu u komšiluku, jer to je vrijeme kada se svi najviše druže.

– U poslednje vrijeme se sa Mladenom viđam samo putem video-poziva, ali navikli smo se, ipak smo dugo zajedno. Naravno, više bih volela da mogu da ga posjetim, ali verujem da će uskoro biti bolje. Njegov fizički odsustvo mi nedostaje, ali nada me održava.

– Odlasci u crkvu i manastire za Deu imaju posebnu važnost jer joj donose mir i duhovnu okrepu. Kroz molitvu osjeća oslobađanje od svakodnevnih briga i shvatanje svoje uloge na ovoj planeti.

Izvor: ( www.blic.rs / Ibna.rs )